Kako da zaštitiš svoje mentalno zdravlje tokom pandemije korona virusa (COVID-19)

1. Prepoznaj da je tvoja uznemirenost potpuno normalna

Ako te zatvaranje škole i zabrinjavajući naslovi uznemiruju, nisi jedini/a. Zapravo, tako bi i trebalo da se osećaš.

„Psiholozi već dugo znaju da je anksioznost normalna i zdrava reakcija koja nam omogućava da prepoznamo pretnje i pomaže nam da preduzmemo mere kojima možemo da se zaštitimo“, kaže dr Lisa Damur, stručnjakinja za psihologiju adolescenata, autorka bestselera i mesečne kolumne u Njujork tajmsu.

„Tvoja anksioznost će ti pomoći da donosiš odluke koje treba da donosiš u ovom trenutku – da ne provodiš vreme u velikim grupama ljudi, da pereš ruke i ne dodiruješ lice“. Takva osećanja ne pomažu samo tebi, već i drugima.“

„Na ovaj način „brinemo o drugima u svom okruženju. Mislimo takođe o ljudima oko nas.”

Iako je anksioznost oko korona virusa potpuno normalna, potrudi se da „informacije dobijaš od pouzdanih izvora, kao što su UNICEF i Svetska zdravstvena organizacija, ili da proveravaš sve informacije koje dolaze od manje pouzdanih kanala”, kako savetuje dr Damur.

Ako brineš da imaš simptome, važno je da se obratiš svojim roditeljima/starateljima u vezi sa tim. „Znaj da je bolest izazvana korona virusom obično blaga, naročito kada se javi kod dece i mladih“, kaže dr Damur. Takođe je bitno da znaš da se mnogi simptomi bolesti COVID-19 mogu lečiti.

Dr Damur savetuje da kažeš roditeljima ili odrasloj osobi od poverenja ako se ne osećaš dobro, ili ako si zabrinut u vezi sa virusom, da bi ti oni pomogli.

I zapamti: „Postoji mnogo toga što možemo da učinimo da zaštitimo sebe i druge, kao i da lakše kontrolišemo okolnosti u kojima se nalazimo: da često peremo ruke, ne dodirujemo lice i da ograničimo viđanje uživo.“

Pogledaj naše savete za pranje ruku na linku ovde.

2. Pronađi nešto što će ti skrenuti pažnju

„Psiholozi znaju da ljudima u dugotrajnim teškim okolnostima pomaže da podele problem u dve kategorije: ono što mogu da promene u vezi sa situacijom i ono na šta ne mogu da utiču“, kaže dr Damur.

Mnogo toga trenutno spada u drugu kategoriju, i to je u redu, ali ono što može da nam pomogne u suočavanju sa time je usmeravanje pažnje na nešto drugo.

Dr Damur predlaže da se rade domaći zadaci, gledaju omiljeni filmovi ili čitaju knjige, kao način da sebi olakšamo i nađemo balans u svakodnevici.

3. Nađi nove načine da se povežeš sa prijateljima

Ako želiš da provodiš vreme sa društvom dok ograničavaš viđanja uživo, društvene mreže su odličan način za povezivanje. Budi kreativan/a: pridruži se Tik-Tok izazovima kao što je #safehands.

„Nikad ne bih potcenila kreativnost tinejdžera”, kaže dr Damur, i dodaje: „Čini mi se da će oni pronaći način da se [povežu] jedni sa drugima onlajn na način koji je drugačiji od dosadašnjih načina.“

„[Ali] nije dobra ideja da postoji neograničen pristup ekranima i društvenim mrežama. To nije zdravo, nije pametno, a pritom može da poveća anksioznost”, poručuje dr Damur i predlaže da se sa roditeljima napravi raspored korišćenja društvenih mreža.

4. Fokusiraj se na sebe

Da li si već neko vreme želeo/la da naučiš da radiš nešto novo, da počneš sa čitanjem nove knjige ili da posvetiš vreme sviranju nekog instrumenta? Sada je vreme za sve to.

Fokusiranje na sebe i pronalaženje načina da iskoristiš vreme koje ti je sada na raspolaganju odličan su način da brineš o svom mentalnom zdravlju.

„Pravim listu svih knjiga koje želim da pročitam i svih stvari koje sam već neko vreme želela da uradim“, kaže dr Damur.

5. Oseti svoja osećanja

Propuštanje događaja sa prijateljima, hobija i sportova je veoma razočaravajuće.

„Ovo su veliki gubici. Veoma su uznemirujući, za sve, pa i za tinejdžere”, poručuje dr Damur. Koji je najbolji način da se suočimo sa razočaranjem? Dozvoli sebi da to osetiš.

„Kada je reč o bolnim osećanjima, jedini način da se izborimo sa njima je da ih doživimo. Slobodno budi tužan/a, i ukoliko to sebi dozvoliš, ubrzo ćeš se osećati bolje.”

Svako svoja osećanja obrađuje na drugačiji način. „Neka deca će se baviti umetnošću, neka će želeti da razgovaraju sa svojim prijateljima i podele tugu kao način da se osete povezanim u vreme kada nije moguće fizički biti zajedno, a neka deca će želeti da pronađu način da dostave hranu u banke hrane”, kaže dr Damur. Važno je da uradiš ono što se tebi čini ispravnim i korisnim.

6. Budi pažljiv/a prema sebi i drugima

Neki tinejdžeri se suočavaju sa onlajn zlostavljanjem i nasiljem zbog korona virusa. „Najbolji način protiv bilo koje vrste nasilja je aktiviranje posmatrača”, kaže dr Damur.

„Od dece i tinejdžera koji su na meti ne možemo očekivati da se suprotstave nasilniku; umesto toga, trebalo bi da ih ohrabrujemo da se obrate prijateljima ili odraslima za pomoć i podršku.”

Ako primetiš da se tvoj/a prijatelj/ica suočava sa time, pokušaj da pružiš podršku. Nečinjenje u ovoj situaciji može da uveri osobu da su svi protiv nje ili da nikome nije stalo. Tvoje reči mogu da naprave razliku.

I zapamti: sada više nego ikada treba da vodimo računa da to što govorimo i delimo nikoga ne povredi.

Pročitaj naše savete o suočavanju sa nasiljem na internetu na linku ovde.

Ostani informisan uz najnovije informacije o korona virusu na linku ovde.